3+1 osnovna pojma veb hostingа

Ako tek ulazite u svet veb razvoja ili tehničke podrške za izradu sajtova, veb hosting je samo jedna od važnih stvari o kojima ćete naučiti.

Na primer, da biste „prebacili“ ili objavili svoj PHP projekat na Internetu, to jest, Vaš sajt ili aplikaciju, biće Vam potreban server koji pokreće PHP interpreter jezika skriptova. Najpristupačnije takve servere pružaju hosting kompanije u vidu usluge veb hostinga.

Pored izrade samih veb projekata, razumevanje šta je veb hosting i šta su osnovni koncepti u ovoj oblasti će Vam mnogo pomoći sa njihovom tehničkom podrškom kasnije.

U ovom članku ćete pronaći tri glavna pojma u veb hostingu, kao i neke od onih koji su usko povezani sa njima.

Tri pojma u veb hostingu:

1. Veb (sajt)

Veb (www) je virtuelna informaciona mreža koju čine veb stranice. Veb sajtovi su kolekcije hipertekstualnih dokumenata (veb stranica) koje mogu sadržati veze (reference) ka drugim veb stranicama. Pristup ovoj informacionoj mreži je putem Interneta (globalni sistem međusobno povezanih računarskih mreža).

Glavne komponente veba:

• Hipertekst – Termin (engleski: hypertext) sastoji se od grčke reči (prefiksa) „υπερ-“, što znači „super-“, „preko-“, „iznad-“, i reči tekst (super-tekst, hiper-tekst). Hipertekst je običan tekst kome su dodane veze ka drugim tekstovima. Ove veze se nazivaju reference ili veze i predstavljaju način povezivanja i pristupa dodatnim informacijama.
• HTML – Hipertekst je napisan u HTML jeziku. HTML je skraćenica za HyperText Markup Language (bukvalno „jezik za označavanje hiperteksta“). To jest, običan tekst je „označen“ oznakama i uređen na specifičan način (koji pregledači mogu da razumeju).
• Veb stranica – Stranica sa veb sajta koja sadrži HTML kod. Ovo je jedna HTML datoteka. Veb stranice imaju svoje jedinstvene veb adrese, navedene iza naziva sajta, na primer, veb stranica kontrolna-tabla-cpanel-control-panel.html, kojoj se može pristupiti na veb adresi https://help.superhosting.rs/kontrolna-tabla-cpanel-control-panel.html.
• Veb sajt – Kolekcija HTML stranica (veb stranica). Veb stranica ima ime preko kojeg je otvaramo u pretraživaču, na primer blog.superhosting.rs.
• Veb server – Veb server prihvata i vraća odgovor na zahteve upućene preko HTTP protokola od drugih aplikacija, koje se nazivaju klijenti. Najčešće korišćeni klijent koji se povezuje sa veb serverom je veb pretraživač. Najpoznatije aplikacije koje se koriste za veb servere su Apache i Nginx.
• HTTP, HTTP/2 – HiperTekt Transfer Protocol je protokol za prenos hiperteksta, HTML stranica na Internet. Ovaj protokol definiše pravila po kojima se razmenjuju informacije između veb servera i veb klijenta (veb pretraživača).
• Veb pretraživač – Veb pretraživač je program na računaru ili mobilnom uređaju koji se povezuje sa veb serverom kako bismo mogli da pretražujemo veb stranice na vebu. Neki od najpoznatijih pretraživača su Chrome, Safari, Firefox.

Vebsajt

Vebsajt označava mesto (sajt) na vebu koje se može pronaći pomoću njegovog imena (domena). Na tom „mestu“ naći ćemo kolekciju datoteka i podataka. Veb stranica je poput knjige koja sadrži pojedinačne veb stranice koje sadrže određene informacije. Veb stranice i informacije u njima najčešće se čuvaju na hosting serveru koji se nalazi na Internetu. A povezivanje sa serverom i pregledanje veb stranice se vrši preko veb pretraživača.

Vezano za vebsajt:

• HTTPS – Kada se TLS šifrovanje primeni na HTTP protokol, onda kažemo da je veza sa sajtom bezbedna – HTTPS (S na kraju znači „bezbedno“).
• SSL/TLS – Protokoli za šifrovanje. TLS je noviji protokol. Šifrovanje se koristi za zaštitu podataka od presretanja. Odnosi se na Internet komunikacione protokole – HTTP(S), FTP(S), SMTP(S) i druge.
• SSL/TLS sertifikat – Da bi se uspostavila bezbedna šifrovana veza između veb servera i veb pretraživača, server mora imati instaliran SSL/TLS sertifikat.
• Veb aplikacija – Ovo je složenija veb lokacija u smislu funkcionalnosti i izvršenja. Na primer, veb aplikacija je klijent veb pošte, kontrolna tabla naloga za hostovanje, aplikacija za onlajn bankarstvo i drugo. Veb aplikacije više liče na one koje rade na računaru.
• Bezbednost vebsajta – sadrži brojne tehnike i radnje koje imaju za cilj zaštitu sajta i informacija na njemu.

Veb stranice

Pojedinačne veb stranice na sajtu su HTML datoteke. Preostale datoteke (resursi koji se učitavaju na sajt) imaju komplementarnu ulogu u izgradnji stranica u pretraživaču, mogu biti za funkcionalnost (JavaScript), podešavanja, dizajn, stil (CSS), efekte i još mnogo toga.

Vebsajtovi imaju statične ili dinamičke veb stranice. Što znači da su HTML datoteke prvog prethodno kreirane, dok se u drugom generišu u hodu, kada to zatraži veb pretraživač.

Statička vebsajt

Statički sajt znači da su HTML datoteke na njegovim stranicama unapred kreirane, a zatim smeštene u direktorijum na serveru.

Promena veb stranice se vrši izmenom HTML koda u odgovarajućoj .html datoteci. Na primer, da bismo promenili telefonski broj za kontakt na stranici Kontakti, potrebno je da izmenimo datoteku contact.html.

Dinamički vebsajt

Dinamički sajtovi takođe koriste HTML kod za veb stranice, ali to je privremeni blok koda koji postoji samo dok se ne pošalje u veb pregledač. Ovaj HTML kod se ne čuva u trajnoj datoteci u direktorijumu na serveru. Zato, na primer, kada pogledamo u direktorijum WordPress sajta, ne možemo da pronađemo HTML datoteke na njegovim stranicama.

Za generisanje HTML koda date stranice, dinamički sajt koristi, na primer, PHP skripte koje mogu da preuzmu informacije iz baze podataka.

Ali bez obzira na to kakav je sajt – statičan ili dinamičan, ili kako je napravljen, koje tehnologije, programski jezici i metode su korišćeni – njegove veb stranice mogu biti samo HTML kodovi (locirani u stalnim .html datotekama ili privremeno u memoriji servera). Razlog za to je što je za pretraživač HTML kod primarno sredstvo pomoću kojeg gradi stranicu na ekranu.

Sve dok ne kreirate dve ili tri HTML datoteke za povezivanje sa veb sajtovima, a zatim kreirate WordPress sajt sa jednom ili dve stranice u njemu, nećete u potpunosti razumeti zašto se prva naziva statičkim veb sajtom, a drugi dinamički.

Koliko god dinamični sajt izgledao mnogo složenijom od statičnog, danas je izgradnja i upravljanje njime lako ostvariva bez dubljeg tehničkog znanja. CMS platforme rade sve umesto nas, vodeći računa o tehničkom delu i ne moramo da razumemo kako fajlovi i baza podataka rade sinhronizovano pri učitavanju sajta.

Vezano za dinamičke veb sajtove i njihov rad:

• PHP skripta – datoteka koja sadrži PHP kod koji obavlja određenu funkciju u celokupnom radu sajta. Na primer, indeksna datoteka index.php ispunjava zahteve posetilaca sajta i pokreće proces generisanja veb sajta (njegovog HTML koda). U tom procesu se pokreću i izvršavaju mnoge druge PHP skripte (na primer, za konfiguraciju sistema, za povezivanje sa bazom podataka, za preuzimanje onoga što se iz nje traži i drugo).
• Baza podataka – Baza podataka je virtuelni kontejner u kome se čuva sadržaj dinamičkog sajta. SQL (Structured Query Language) se koristi za preuzimanje i manipulaciju podacima u bazi podataka. Postoje različite vrste baza podataka – MySQL, PostgreSQL, SQLite i druge.
• Programski/skriptni jezici – Najpoznatije CMS platforme kao što su WordPress, Joomla i druge su napisane u PHP skript jeziku. Drugi koji se obično koriste za veb su: Python, Perl, JavaScript.
• Vreme učitavanja – Ovo je vreme potrebno za učitavanje stranice sa sajta u pretraživaču. Ovo vreme se može meriti raznim alatima, ali nije isto za svakog posetioca sajta. Umesto toga, postoji još jedan, važniji pokazatelj brzine sajta – korisničko iskustvo.
• TTFB (vreme do prvog bajta) – Vreme do prvog bajta je vreme koje pretraživač čeka na odgovor servera.
• Keširanje – Ovo je tehnika za čuvanje dinamički generisanog HTML koda na veb sajtovima. Kada je kod keširan, na sledećem zahtevu za istu stranicu, on se servira direktno u veb pretraživač. Ovo ubrzava učitavanje veb sajta. Dinamička priroda veb sajta podrazumeva vremenski okvir u kome se moraju generisati. Na ovaj proces mogu uticati faktori kao što su neoptimalno izvršenje skripte ili veličina baze podataka. Primeri alata i tehnologija za keširanje: SuperCache, Redis/Memcached i OPCache.
• CDN (Mreža za isporuku sadržaja) – Mreža servera koji se nalaze širom sveta sa kojih se može učitati sadržaj sajta. Ili barem statički sadržaj. Služi za ubrzanje učitavanja sajta sa bilo kog mesta u svetu. Elementi sajta se učitavaju sa CDN servera koji je najbliži korisniku. Ovi elementi su unapred kopirani sa servera (izvor originalnog sadržaja). Primer CDN usluge je Cloudflare.

CMS platforma

Na primer, WordPress je CMS platforma, izgrađena u PHP skriptnom jeziku i koristi MySQL bazu podataka.

CMS platforma je aplikacija, kojom se stvaraju sajtove i upravlja njima. Platforma generiše dinamični HTML kod na stranicama.

Jedna od najvažnijih prednosti platforme je to što olakšava uređivanje veb stranica bez potrebe za razumevanjem HTML koda. U tu svrhu se koristi intuitivan uređivač sadržaja.

Primer takvog uređivača i lakoće kreiranja veb stranica njime je blok-uređivač WordPress-a. Pojedinačne komponente stranice su zasebni blokovi koje raspoređujemo kao tetris.

Da bismo napravili veb sajt sa nekom CMS platformom, možemo je instalirati na server koji je povezan na internet. Na ovaj način, sajt koji smo napravili postaće dostupan svima na internetu.

2. Host (ing)

Host

Host (sa engleskog host – domaćin) je računar koji ima programe ili podatke kojima drugi računari (klijenti) mogu da pristupe preko mreže (lokalne ili internet). Ovi specijalni računari ili hostovi na internetu koji pružaju (serviraju) usluge se takođe nazivaju serveri. U zavisnosti od podataka ili usluge koju smeštaju (hostuju), oni se mogu nazvati hosting serverom, server datoteka, serverom za igre, serverom za striming i drugo.

Hosting server

Hosting server je specijalizovani server (host) povezan na Internet koji obezbeđuje okruženje i alate za rad veb sajtova. Brojni uslužni programi su instalirani i pokrenuti na serveru za hostovanje, kao što su veb server, server baze podataka, server za keširanje, server za poštu i drugi.

Vezano za hosting server:

• Resursi servera – server za hostovanje ima određene resurse kao što su memorija, minuti procesora, prostor na disku. Oni su naznačeni u hosting planovima date usluge i nazivaju se parametri hostinga. Pogledajte detaljan opis glavnih parametara hostinga za uslugu deljenog hostinga:
• Virtuelni host – Na jednom fizičkom serveru mnogi da rade mnogi virtuelni hostovi (Virtual Host), kao što je slučaj sa uslugom deljenog hostinga. Na fizičkom hosting serveru, svaki hosting nalog je zaseban (virtuelni) host.
• Hosting nalog – Virtuelno izdvojeni deo hosting servera. Predstavlja izolovano serversko okruženje sa sopstvenim serverskim resursima (prostor na disku, memorija, itd.). Nalog za hostovanje pripada jednom korisniku koji upravlja njegovim resursima, postavlja datoteke, podatke, mejlove.
• Data centar – Cela zgrada i pojedinačne prostorije u njoj u kojoj se nalaze hosting serveri. Ovaj centar održava posebne uslove za skladištenje i zaštitu mašina.

Veb server

Učitavanje sajta u pretraživaču zapravo uključuje preuzimanje njegovih datoteka sa servera za hostovanje. Pregledač šalje zahtev serveru za hostovanje, navodeći naziv sajta i koju konkretnu veb stranicu želi.

Hosting server pokreće program veb servera, koji služi zahtevima korisnika. Veb server prima zahtev i prvo proverava da li se na hosting serveru nalazi sadržaj za to ime. Veza datoteke-ime čuva se u podešavanjima veb servera.

Iz tehničke perspektive, ovako izgleda odnos datoteke-ime u konfiguraciji veb servera:

Na primer, pregledač zahteva resurs domain.com/contact.html. Veb server će izdvojiti ime hosta (domain.com ) iz zahteva pregledača i potražiti u njegovoj konfiguraciji odgovarajuće ServerName. Ako postoji podudaranje – pronalazi traženi resurs u navedenom direktorijumu (/home/cpuser/public_html) i servira ga pretraživaču (ako ga ne pronađe – šalje 404 poruku pretraživaču). Po prijemu sadržaja, pretraživač pravi veb stranicu na ekranu.

Vezano za veb server:

• Osnovni direktorijum sajta (DocumentRoot) – Ovo je direktorijum naveden u konfiguraciji veb servera gde se nalazi sadržaj sajta. Kod deljenog hostinga, direktorijum se zove public_html . Ukoliko želite da se neki resurs može otkriti na vebu, otpremite ga u ovaj direktorijum. Ako li ne,stavite ga u gornji direktorijum /home/cpaneluser/ .
• .htaccess – Ovo je konfiguraciona datoteka Apache veb servera. Sadrži direktive koje postavljaju ponašanje veb servera prilikom prijema/slanja zahteva. Na primer, preusmeravanje sa jedne adrese na drugu, zabrana pristupa određenom resursu i tako dalje.
• HTTP statusni kodovi – Kada veb server ne pronađe traženi resurs ili se dogodi neka druga nepredviđena situacija koja ga sprečava da ga obezbedi, šalje obaveštenje pretraživaču u obliku statusne poruke. Na primer, za svako uspešno otkrivanje traženog resursa, veb server govori pretraživaču da je uspeo da ga pronađe tako što mu šalje statusni kod 200. Ako je pristup datom resursu zabranjen, veb server vraća statusni kod 403. Statusni kodovi pomažu u rešavanju problema koji se javljaju prilikom učitavanja sajtova.

Veb hosting

Ponuda hosting servera, opremljenog veb serverom i drugim neophodnim programima i tehnologijama za veb sajtove, na korišćenje uz naknadu naziva se usluga veb hostinga (ili češće samo hosting).

Pogledaj više: Šta je hosting?

SuperHosting.RS je hosting provajder specijalizovan za pružanje usluga veb hostinga. Za potpuno onlajn prisustvo sa veb sajtom i imejlovima, usluga hostinga, pored veb servera, uključuje i sve ostale neophodne funkcionalnosti kao što su baze podataka, FTP pristup, email nalozi, tehnologije keširanja i ubrzanja i drugo.

Vezano za veb hosting:

• Hosting – znači korišćenje usluge na datom serveru. Na primer, hostovanje veb sajta znači da se njene datoteke nalaze na serveru i da sajt radi na tom serveru.
• Provajder hostinga – Svaka kompanija koja nudi usluge hostinga.
• Vrste veb hostinga – Postoje različite vrste veb hostinga kao što su deljeni hosting, WordPress hosting, Managed VPS, VPS i drugi.
• Hosting plan – U različitim planovima hostinga nude se različite vrste usluga hostinga. Glavna razlika, pored vrednosti njihovih parametara, su dodatni alati i funkcionalnosti koje dobijate da poboljšate ukupne performanse vašeg sajta – alati za ubrzanje, zaštita od SPAM-a itd.

Hosting instrumeti:

• cPanel – Ovo je kontrolna tabla za hosting preko koje se upravlja sadržajem i podešavanjima hosting naloga.
• Super-alati u cPanelu – Ovo su dodatni alati u cPanelu, koje je razvio SuperHosting.RS, za lakše podešavanje hosting okruženja ili za lakše upravljanje sajtovima.
• Softaculous – Biblioteka aplikacija preko koje možete instalirati mnogo različitih CMS platformi i biblioteka na nekoliko različitih programskih jezika.
• Logovi – Logovi su zapisi izvršenih radnji, kao što su posete sajtu (raw access log) ili poruke o grešci generisane tokom rada skripti (error_log) i druge. Veb server i PHP evidencije se koriste za analizu i istraživanje bilo kakvih problema koji se mogu pojaviti u radu sajta.
• FTP – Mrežni protokol klijent-server koji omogućava razmenu datoteka između različitih računarskih sistema.
• SSH (Secure Shell) – Secure Shell je mrežni protokol koji se koristi za bezbedno povezivanje i pristup šelu na udaljenoj mašini. Prvenstveno ga koriste sistemski administratori za upravljanje i konfigurisanje serverskih sistema.

Veb Hosting 2.0

Ili drugačije rečeno – sledeća verzija veb hostinga, moderne usluge hostinga. Tradicionalni veb hosting danas nije ono što je bio pre deceniju.

Porstor na disku, serverski resursi i tehnički parametri su samo tehnološko jezgro hosting usluge, koje ispunjava svoju osnovnu namenu – održavanje veb projekata u radu i dostupnosti na internetu.

Evo glavnih karakteristika i pojmova koji danas opisuju uslugu hostinga, podeljenih u dve kategorije.

Servis i podrška:

• Super usluga – Usluga sa ljudskim stavom i razumevanjem, naglašavajući pomoć i rešavanje praktičnih problema kupaca, umesto da se poziva na pomoćnu dokumentaciju ili da se odbacuje sa „to nije naš posao“. Ako je moguće, na licu mesta kreira se poštansko sanduče, preusmerava domen ili se pokreće postupak vraćanja rezervne kopije – bez nepotrebne obuke i opterećivanja klijenta tehničkim detaljima i procedurama.
• App-level support – Podrška na nivou aplikacije. To znači da kada klijent ima problem sa svojom veb sajtom koji je ukorenjen u njihovom sistemu, neće biti poslat da to sam popravi. Umesto toga, tehnički tim će pomoći u rešavanju problema.
• Proaktivna podrška – Proaktivna podrška znači da umesto da čeka da klijent pozove kada postoji problem, podrška nadgleda rad veb sajta korisnika i preduzima mere ako je potrebno. U cilju održavanja operativnosti sajta, na primer kada se dostignu određeni nivoi korišćenih parametara kao što su procesorsko vreme, veličina baze podataka i drugi, podrška deluje proaktivno proveravajući uzroke i nudeći rešenja pre nego što nivoi dostignu kritične vrednosti i negativno utiču na sajt.
• Analiza sajta – Slučajevi sporog učitavanja sajta su veoma neprijatni za kupce. Uglavnom zato što se suočavaju sa izazovom razumevanja tehničkih detalja o tome kako sajt funkcioniše. Umesto toga, ovu brigu u potpunosti preuzimamo mi. Analiziramo sajt i njegov rad i nudimo rešenja, pomažući u njihovoj implementaciji. Osim toga, kao deo „skrivene podrške“, naš stručni tim vrši analizu i optimizaciju sporih upita baze podataka.
• Najsavremenije tehnologije – Održavanje i redovno ažuriranje serverskih tehnologija uključenih u rad sajta. Na primer, podrška za najnovije verzije PHP-a, bez koje sajtovi ne mogu imati koristi od ubrzanog učitavanja i povećane bezbednosti. Drugi aspekt aktuelnih serverskih tehnologija je održavanje i implementacija specifičnih koje zadovoljavaju potrebe savremenog veb razvoja. Kao što su Node.js i ElasticSearch.

Bezbednost:

• Opšta bezbednost – Sveobuhvatna bezbednost i zaštita sajtova, podataka i e-pošte. Zaštita koja je deo usluge bez plaćanja. Zaštita klijentskih sajtova i e-poruka od Brute Force napada i narušavanja bezbednosti kroz ranjivosti u kodu aplikacije. Svakodnevno praćenje celokupne infrastrukture za ugrožene sajtove.
• Malware Removal – Čišćenje zlonamernog koda iz datoteka sajta.
• Bad Forwarders – Ovo je zaštita usluge e-pošte koja blokira zlonamerno prosleđivanje dolazne e-poruke trećim licima (zlonamerne adrese e-pošte).

3. Domen (ime)

Domen

Ime domena je ime koje upisujemo u adresnu traku pretraživača da bismo otvorili određeni veb sajt. Na primer, superhosting.rs je ime preko kojeg otvaramo sajt SuperHosting.RS u pretraživaču.

Pogledaj više: Kakva je razlika između domena i veb sajta?

Da bi učitao sadržaj sajta, pretraživač će morati da sazna koja je IP adresa servera za hostovanje na internetu gde se nalaze njegove datoteke. A veza ime-IP adresa se čuva u tekstualnoj datoteci koja se nalazi na potpuno drugom serveru na internetu. Ovaj server se naziva nameserver i deo je sistema imena na Internetu.

Internet sistem imena (DNS)

DNS (Domain Name System) je sistem izgrađen od DNS servera na Internetu koji je odgovoran za imena domena. Ovaj sistem predstavlja virtuelni direktorijum koji sadrži vezu domen.ime=IP adresa.

Hosting server ima određenu IP adresu preko koje se može otkriti na internetu. Da bi se pretraživač mogao povezati sa serverom i od njega zatražiti sadržaj sajta, moraće da zna njegovu IP adresu.

Pogledaj više: Šta je DNS?

Pored imena domena, DNS ima i druge komponente:

• Nejmserver (name server) – Ovo je server na Internetu koji čuva informacije, u obliku zapisa, o domenu i njegovoj odgovarajućoj IP adresi.
• DNS zona i DNS zapisi – Svi zapisi koji se odnose na domen nalaze se u tekstualnoj datoteci, koja se takođe naziva DNS zona (i nalazi se na name serveru).
• DNS keš – DNS keširanje omogućava DNS klijentu da snimi i uskladišti kopiju DNS zapisa za buduću upotrebu, eliminišući potrebu za novim DNS pretragama u DNS direktorijumu.
• Hosts fajl – Ovo je prethodnik DNS sistema. Predstavlja datoteku koja se nalazi u operativnom sistemu, u koju se mogu smestiti zapisi tipa IP adresa=domena.ime. Koristi se kada želimo da učitamo sajt sa određene IP adrese osim one koja je zabeležena u DNS direktorijumu.

Vezano za domene:

• TLD (Top Level Domain) – Ekstenzija domena ili se naziva i domen najvišeg nivoa. Takvi su, na primer, .com, .net, .gifts, .market, .cash, .online, .site, .clothing, .bar, .biz, .church, .club, .college, .design, .green, .name, .ninja, .pro, .wiki, .wtf, .xyz i preko hiljadu drugih.
• IDN domen – Ovo je domen koji delimično ili u potpunosti koristi specifične jezičke znakove koji se razlikuju od latinskog, kao što su bugarski, ruski, nemački, francuski i drugi.
• Poddomen – Ovo je domen koji je jedan nivo ispod drugog domena. Na primer, superhosting.rs je poddomen domena najvišeg nivoa .rs; blog.superhosting.rs je poddomen domena superhosting.rs.
• Whois – Sva imena domena imaju WHOIS registraciju, koja se čuva u globalnoj bazi podataka (u stvari više povezanih baza podataka) koja beleži kontakt informacije registranta povezane sa određenim domenom.
• Registrar domena (registrator)– Organizacije koje registruju domene i obavljaju komercijalne aktivnosti. Svaki registrator je odgovoran za određenu oblast domena (ekstenzije) – jednu ili više. Na primer, EURid je odgovoran za .eu, RNIDS– za .rs, VeriSign – za .com, .net i druge. Najčešće registrator radi sa reselerima, kao što je SuperHosting.RS, koji krajnjim korisnicima obezbeđuje domene za registraciju.
• Prenos domena – znači prenos domena sa jednog registratora na drugi.
• DNS hosting – DNS hosting je usluga koja Vam omogućava da upravljate DNS zonom domena bez dodeljivanja određenih servera imena. Prilikom aktiviranja DNS hostinga, domenu se dodeljuju posebni serveri imena na kojima se hostuju (kreiraju i upravljaju) DNS zona i njeni zapisi.
• Parkirani domen – znači usmeravanje više domena na isti sadržaj (veb sajt). Na primer, mysupersite.rs i mysupersite.com učitavaju isti sadržaj.
• Dodatni domen (addon) – Dodatni sajt (domen) na hosting nalogu.

Tri glavna pojma u akciji

Evo ih u akciji, ali obrnutim redosledom, kako ih vidi prosečan korisnik, počevši od naziva sajta.