Jeste li se ikada zapitali šta leži u osnovi Interneta? Odgovor ima svega tri slova – DNS.
Šta predstavlja DNS?
DNS (Sistem Imena Domena) je jedan od najkompleksnijih sistema za shvatanje koji predstavlja osnovu Interneta i potiče iz vremena još od pre pojave Web-a kakvog poznajemo danas.
DNS je sistem imenovanja u kojem se čuvaju podaci o imenima domena i njima odgovarajućim IP adresama. Kada je ime domena registrovano, DNS detalji povezani sa njim unose se u DNS Indeks. Na ovaj način su DNS detalji javno dostupni svima koji žele da znaju IP adresu konkretnog domena. Ali ne mogu svi vršiti DNS pretragu u DNS Indeksu. Specijalne aplikacije po imenu DNS rizolveri (eng. resolvers) se koriste u tu svrhu, budući da oni mogu pročitati DNS protokol i prevesti imena domena u IP adrese.
Ljudi obično poistovećuju ime domena sa veb-sajtom, ali imena domena koriste i mnogi drugi servisi na Internetu kao što su imejl, FTP, i drugi.
Skoro svaki vlasnik registrovanog domena se u praksi susreo sa terminom DNS ili imao potrebu da usmeri domen, promeni njegove DNS zapise (eng. DNS records), podesi nejm servere (eng. name servers), sačeka da prođe vreme propagacije DNS podataka, izmeni .hosts fajl i drugo.
U nastavku ćemo pokušati da odgovorimo na najčešća pitanja vezana za DNS i tako vam donekle približimo ovu temu.
Zašto je za DNS važna IP adresa?
Korisnicima nije potrebna IP adresa kako bi surfovali Internetom. Mnogo je lakše upamtiti „www.superhosting.rs“ nego „45.80.132.170“.
IP adresa je potrebna svakoj aplikaciji (veb-pretraživaču) kako bi se povezala sa drugom aplikacijom (veb-serverom) i DNS serverom kao indeksom (listom) gde se čuvaju podaci tipa „ime domena=IP adresa“. Ovaj važan podatak čuva se na tzv. nejm serveru na mreži i samo ga DNS rizolver može pronaći (vršeći pretragu u DNS indeksu).
Nivoi imena domena u DNS indeksu
Domeni predstavljaju kombinaciju reči razdvojenih tačkama. Svaka reč odvojena tačkom predstavlja nivo (oblast) u DNS hijerarhiji.
Nivoi domena definišu se unazad, a tačka (.) igra ulogu separatora (eng. delimiter) različitih nivoa. Na primer, nivoi u nazivu domena „superhosting.rs“ izgledaju ovako:
1 – domen najvišeg nivoa: rs
2 – domen drugog nivoa: superhosting
Kada DNS rizolver traga za IP adresom konkretnog domena, pretragu započinje od najvišeg (1) nivoa u DNS hijerarhiji. Da bi pojednostavili, uzećemo da je to nivo (1) iz našeg primera – rs. Tzv. nejm serveri na tom (1) rs nivou vraćaju informaciju rizolveru o lokaciji sledećeg (2) superhosting nivoa (na osnovu nejm servera). Nejm server na (2) nivou pregleda DNS zonu domena superhosting.rs i pronalazi odgovarajući (A) zapis povezan sa tim imenom domena, odnosno IP adresu koju vraća kao odgovor rizolveru.
DNS pretraga: prelazak sa jednog na sledeći nivo (pronalaženje imena)
DNS rizolver je aplikacija posebno razvijena za vršenje DNS pretrage u Indeksu. Odgovoran je za prevođenje naziva domena u IP adresu.
Nakon što DNS rizolver dobije upit za nekim imenom domena, on inicira DNS pretragu tako što šalje zahtev jednom od tzv. rut (eng. root) DNS servera. Rizolver će saznati gde su locirani (i koji su poimence) autoritativni nejm serveri .rs domena najvišeg nivoa. Na tom (.rs) nivou domena saznaće koji su autoritativni nejm serveri sledećeg nivoa – superhosting.rs, gde se traženi podatak „superhosting.rs=IP adresa“ i nalazi.
DNS keš i TTL za DNS zapise
U trenutku kada je DNS zapis pronađen, on se kopira u DNS kešu koji se nalazi u rizolveru. Sve dok se zapis čuva u kešu, rizolver će ga koristiti za prosleđivanje informacije klijentu.
Svaki DNS zapis ima tzv. vreme života (eng. Time to Live ili TTL) izraženo u sekundama. DNS keš server zna da se svaki zapis smatra ažurnim tokom ovog perioda. Nakon njegovog isteka, ponovo se inicira DNS pretraga zapisa, a DNS keš dobija njegovu najnoviju (poslednju ažuriranu) kopiju. Drugim rečima, kada je DNS zapis sačuvan u DNS kešu, ostaće nepromenjen onoliko vremena koliko je određeno TTL-om.
